Osnovna škola Slavka Kolara Hercegovac

      Živio na velikom državnom imanju lijep, ali gizdav konjić. Zvali su ga Majstor. Pravo mu je ime bilo Maestoso Confusia. Ime je dobio po svojoj majci koja je bila nemirna, vrckasta i škakljiva. Pogotovo po trbuhu i slabinama. Plašila se svakog grma i opasno ju je bilo jahati.

     Njezin sin Majstor bio je pametan konj, ali je od nje naslijedio škakljivost. Na tom imanju bilo je puno konja i traktora. Bilo je puno posla za svakoga. Najzanimljiviji su bili mladi konjići koji su radili svakojake ludorije. Krupni teretni konji radili su teške poslove i nisu bili zanimljivi djeci. Majstor je bio najljepši, najbrži i najvatreniji konjić na tom imanju. Prvi timaritelj bio mu je stari Miško, kočijaš koji već četrdeset godina radi na tom imanju. Miško je znao kako treba s konjima postupati i koliko im treba dati sijena i zobi. Čak je znao i s konjima govoriti, razumio je on njih i oni njega.

     Nakon što se stari Miško razbolio Majstor je dobio novog kočijaša, Stipana. Stipanu se sviđao konjić, dobro ga je hranio i brinuo se o njemu. Stipan nije znao razgovarati s konjima mudro kao stari Miško, a kad ga je čistio, škakljao ga je četkom. Majstora je to jako škakljalo pa je od muke udarao sve oko sebe. Stipanu je to bilo smiješno te ga je još više škakljao.

        Kada je Majstoru škakljanje dojadilo, iskesio je zube na Stipana te ga oštro ugrizao. Stipan se naljutio na Majstora te ga je lupao šakama i čizmama. Drugi kočijaši rekoše Stipanu da mu ne valja posao i da se konja ne smije dražiti. Iduće jutro, kada je Majstora trebalo oprati i očetkati, Stipan priveže konjiću glavu visoko tako da ga nije mogao ugristi. Tako je svakog jutra dražio Majstora te od dobrog konjića nastao zloćudan konj.

       Nedugo nakon toga došao je novi direktor.

Rano ujutro zaželio je direktor odjahati u vinograd i naredio je da se osedla Majstor. Majstor je tu pokazao svoju jogunastu narav i izbacio direktora iz sedla. On se naljuti i naredi da ga ukroti onaj koji ga timari. Stipan ga krene jahati, ali se konjić ponašao kao da je sasvim podivljao. Skakao je i bacao se, ali nije uspio Stipana srušiti. Zatim krene trčati prema velikoj jabuci gdje Stipan zapne za granu i padne na zemlju. Ponižen i ljut Stipan zaprijetio konjiću, ali se ovaj okrenuo i krenuo na njega. Stipan se uplašio,  počeo bježati  i popeo se na jabuku. Konjić tada veselo otkasa u staju. Direktor tada sazna da je Majstor dobar konj, ali jako škakljiv.  Shvati da ga je Stipan pokvario i odluči poslati Stipana svinjama.

            U međuvremenu ozdravio je kočijaš Miško i nastavio se brinuti o konjiću.

LIKOVI:   DOBRI: kočijaš Miško, konjić Majstor, direktor, ostali kočijaši        

                    LOŠI: kočijaš Stipan    

GLAVNI LIKOVI :  konjić Majstor, mladi kočijaš Stipan

SPOREDNI LIKOVI : stari kočijaš Miško, mladi direktor, svinjar, ostali kočijaši

KARAKTERIZACIJA LIKOVA :

 KONJIĆ  MAJSTOR: - pametan i škakljiv    ( „...bio je pametan konj, samo je od matere naslijedio škakljivost. Zato je i s njime bilo muke i neprilika svakojakih...“)

                                   -  strpljiv, ponosan („...kad je Miško četkom zahvatio ispod trbuha, tako ga je strašno poškakljao da je od muke samo toptao kopitima, kadikad je i zanjištao, ali je pretrpio i sve je bilo u redu.“ )

                                       - najbrži, najljepši i vatren („...na tom imanju bilo ih je i ima ih nekoliko takvih laganih konja, a među njima najljepši, najbrži i najvatreniji konjić bio je Majstor. Na njemu je jašio direktor ili njegov zamjenik, ili bi ga samoga uprezali u mala jednoprežna kolica...“)

                                       - hrabar i uvredljiv („...Uvrijedilo je majstora gdje ga je nazvao „mrcinom“ pa se iznenada okrenu, iskesi zube i mjesto da bježi, a on poleti prema Stipanu.“) 

KOČIJAŠ STIPAN: - mlad, neosjetljiv na konjićeve osjećaje i potrebe

          ,, Vodio je Stipan o njemu brigu, dobro ga je hranio, ali nije znao s konjićem onako mudro razgovarati kao stari Miško, a kad ga je čistio, škakljao ga je četkom i po slabinama i po trbuhu i  više nego što je trebalo. Konjić Majstor toptao je od muke kopitima, njištao i vrištao, a Stipan se smijao pa ga još više škakljao. Majstor se onda od muke počeo bacati nogama u zrak, gotovo do stropa, a kad mu je dojadilo, iskesio je zube pa Stipana ugrizao oštro. Sad se Stipan nije više smijao nego se naljutio pa udri po jadnome konjiću šakama i čizmama...ʺ

                                   - inatljiv, okrutan ( ,,Ja ću tebi pokazati koga ćeš ti gristi!-govorio je Stipan. –Ja ću tebi pokazati...pa udri, udri, da se oznojio i on i konjić Majstor...“)

                                   - ne sluša dobronamjerne savjete  (,,...No Stipan nije mario za dobre riječi i savjete nego je radio po svojoj ludoj pameti...“)

                                - zloban (,,...Drugo jutro kad je trebalo oprati i očetkati konja, Stipan priveže konjićevu glavu visoko tako da nije mogao ujesti pa je onda počeo svoju igru. Škakljao i dražio konjića Majstora te je ovaj bjesnio i udarao i bacao nogama na sve strane. Tako svako jutro redom i od dobrog konjića Majstora postao zločudan konj.“)

STARI KOČIJAŠ MIŠKO: -zna svoj posao, strpljiv, razborit, mudar, pametan, pravedan, strog, razuman i iskusan

              „...Znao je on kako treba s konjima postupati, kako i koliko im treba dati sijena i zobi, kako konju ne valja davati vode dok je vruć, jer će osipljiviti, kako ga ne valja niz brdo tjerati punim kasom, jer će noge pokvariti. Znao je on s konjima i govoriti pa je razumio i on njih i oni njega. Tako je on i Majstoru lijepo govorio: -Majstore, ja znam da si ti škakljiv, ali  ja te ipak moram točno očistiti. Malo ćeš se ritati i bacati nogama, samo pazi da me ne udariš, jer ja sam strašno strog!...“       

   „...-Eto, vidiš, moj Stipane! Ne valja nikoga dražiti! Ni psa, ni konja, pa ni malo dijete, ni odrasla čovjeka! Lijepim i dobrim svakoga ćeš udobriti!...“)                                            

VRIJEME RADNJE

 Ne možemo točno odrediti vrijeme radnje zato što nigdje nisu spomenute godine. Mislimo da je vrijeme iza drugog svjetskog rata zato što na imanju ima puno konja i tek nešto traktora i poljoprivrednih strojeva. Radnja se događa po danu.

MJESTO RADNJE:

          seosko imanje

        ( ,,...Naravna stvar nije on bio jedini konj na tom imanju. Bilo ih je, a ima ih i danas četrdeset-pedeset grla, pa tri traktora, jedan s gumenim kotačima...“

        „...Veseo je život na takvom imanju. Osobito u rano jutro kad se polazi na posao. Zvono zvoni, radnici idu s motikama ili vilama na posao, motori traktora pale se uz prasak i grmljavinu, kočijaši izvode iz staja velike i teške konje koji imadu kopita kao kakve zdjele pa kad koračaju po drumu ili po asfaltu, onda odzvanja odmjereno i muklo: copa-klopa...copa-klopa...“)