Osnovna škola Slavka Kolara Hercegovac

Građa autotrofne ( biljne ) i heterotrofne ( životinjske ) stanice :

AUTOTROFNA : citoplazma– gusta, bezbojna tekuća tvar. Ispunjuje stanicu i u njoj su               organeli – staničasta tjelešca

stanična membrana– tanki sloj koji okružuje citoplazmu stanice. Građena je od bjelančevina i masti, propušta tari u stanicu i u stanicu na principima  osmoze, difuzije i aktivnim prijenosom.

  jezgra – najveće stanično tjelešce. U njoj je pohranjen cjelokupan plan građe i uloge organizama, dakle upravlja radom svih staničnih dijelova.

  mreža kanalića– sustav je membrana koji se pruža kroz stanicu i povezuje  jezgrinu sa staničnom membranom.

ribosomi – tjelešca koja mogu biti na membrani mreže kanalića ili slobodno u citoplazmi. Na njima se aminokiseline povezuju u složene  bjelančevine.

 mitohondriji– tjelešca u kojima se uz pomoć kisika iz hranjivih tvari  oslobađa energija za  rad stanice – stanično disanje ili biološka oksidacija.

 stanična stjenka – građena je od celuloze. Daje biljnoj stanici oblik i  čvrstoću.

 vakuola– stanični prostor ispunjen biljnim sokom ili plinom.

 kloroplasti– zrnca zelene boje koja sadrže klorofil važan za proces  fotosinteze.

HETEROTROFNA: citoplazma

                                  stanična membrana

                                  jezgra

                                  mreža kanalića

                                  ribosomi

                                  mitohondriji

Na kromosomima su geni nositelji nasljednih osobina.

STANIČNE DIOBE

MITOZA i MEJOZA

• dioba i rast stanica – rast organizama
• nukleinske  kiseline:

DNA– deoksiribonukleinska kiselina

RNA– ribonukleinska kiselina

GENI – nositelji nasljednih osobina

MITOZA – ( dioba tjelesnih stanica ) nove stanice imaju jednak broj kromosoma kao i matična

MEJOZA - ( dioba spolnih stanica ) nove stanice imaju polovičan broj kromosoma